“Najteže nam je kad drugovi u školi pričaju o svojim roditeljima. tada se samo sklonimo i nestanemo”, kažu Aleksandar i Katarina Antonijević.
Od pelena zna samo za tugu i neimaštinu. Nepune dvije godine je imao, a njegova sestra Katarina (13) četiri kada su ostali siročići. Čim im je otac nastradao, majka ih je napustila, nju i ne pamte. Baba Kovina i deda Stojan se staraju o njima. Oboje su bez penzije. Djeca nešto novca dobiju po slovu socijalne pomoći, neka crkavica im pripadne od očeve penzije – to im je da prežive, piše srbijanski “Blic“…
“Pitala sam babu da mi kupi novu haljinu. Tražila sam od dede televizor za moju i Acinu sobu. Rekli su – skupo je, nemamo”, sleže ramenima Kaća.
Razumije to Kaća. I Aca shvata. Ali opet pate za mnogo čim što im uz roditeljsku ljubav nedostaje.
