‘Oćemo l’ Fadilu halalit?

0
1445
#oprosti
‘Oćemo l’ Fadilu halalit?
Ono što se ne može halaliti jest da poskupljuju električnu energiju umjesto da urade sistematizaciju radnih mjesta, ono što se ne može halaliti da pitaju para za autoceste, i svaki dan novi direktori

Samo to i znate, dignete hajku, galamite, pametujete, trkeljate, lajkate i pišete velikim slovima po Facebooku, pametne dosjetke tvitate i retvitate i retvitavate i retvitavavate… I što ste onda dobili, cura se jadna postidi, prepadne se pomahnitale rulje i da otkaz. I sad još ispadne finija i poštenija od vas frajera. Eto vi kao neki hrabri, pošteni, uglas tako na nju jadnu samu. Pa šta ako ju je ćaća zaposlio. Jebeš tog ćaću što svoju miljenicu ne bi zaposlio!

Bolan, ja bih svojoj ćerini, svojoj miljenici, zjenici oka moga, pretklijetki srca moga, timusu mome i nadbubrežnoj žlijezdi mojoj, sve bih joj ja. Rodio, stvorio, zaposlio, šta god treba. Jebem vas ljubomorne, eto sad kad jednostavno od muke, od žuči, moram da ‘sujem. Što, ne bi vi svojoj zakletvi posla našli?!

Da mi vas je samo vidjeti pet minuta na Vlasti, a Vlasta je dobra i Vlasta te časti… Ma šta ne bi. Ama idiot je i bezobrazni kenjčina tko ne bi dijete svoje dijete zaposlio da može. Ja bih tome čovjeku odrezao sunet i ponovno mu ga prišio. Samo naizvrat. Ters. I naživo. Ne bi vi. Ne bi k’o ni ja. Jok, ne bi. Jučer bi.

I kćerku i zeta i zetovu tetku, od trećeg koljena zaovine kume krizmane priju. Jašta da ne bi.

Previše je svak i obećav’o

Ja ću vam samo reći jedno, vi nikad niste čuli Fadila kad ostane bez dobrog glasa. A ja jesam. Jer bolan kad Fadil priča i priča i drži govore i po vjetru i po kiši kad otvara pogone, gdje ste vi tad? Pa jašta, nezaposleni Bogu dane kradete. Koja je od vas korist, samo trošite mirovinske i zdravstvene fondove koje Fadil mora popunjavati zapošljavajući svu rodbinu koju ima. Stvarno gdje ste kad čovjek od silnog tumačenja i pregovaranja izgubi glasnice i hropti i oči mu se sjaje od paracetamola jer je jučer bio na otvaranju elektrane, prekjučer na otvaranju toplane, zakjučer na otvaranju proizvodnog terminala.

Ama vi nikad niste vidjeli kako Fadilu oči zasjaje, ovaj put ne od paracetamola, nego kad ugleda robotiku i automatiku po tim suvremenim proizvodnim pogonima. Šta znate vi kako je Fadilu?! Kad ga u njegovu mašinsko-strojarsku inženjersku dušu takne zvuk automatiziranog proizvodnog procesa na traci. Jer i on suosjeća. Njega otkako je žrvanj politike jamio on je isto k’o na traci, automatiziran, satrven, slomljen, smrvljen. Treba zaposliti svakoga, a Bakir puno obećao, a Jelka puno obećala, i Dragan obećavao. Šta si ti rekao kad su ti posao ponudili, neka hvala, ej, ne treba nam ništa, sve su nama obećali.

Premijeru, ima izać’!

Ja ću mu halaliti što je zaposlio kćerku. Još koga osim nje da je zaposlio, i to bih mu halalio. Ima dosta raje na birou, mog’o je. Ono što ni njemu, niti bilo kome što se pita neću oprostiti jest što nitko ne otpušta nikog. Mi imamo birokratski aparat jedne Kine, a veliki smo kao čaršija u kineskoj zabiti.

Ono što se ne može halaliti jest da poskupljuju električnu energiju umjesto da urade sistematizaciju radnih mjesta, ono što se ne može halaliti da pitaju para za autoceste, i svaki dan novi direktori. Ima bolan u telekomima toliko ljudi da im ne treba 4G uvoditi, mogu sve su’a nau’o prenosit šta je ‘ko rek’o. A šta na kraju i bude sa starim direktorima, što im istekne rok trajanja k’o jogurtu?! Ne daju se saprat, što li?! Pa de kupite im malo onih dobrih švapskih deterdženata nek počiste tu vlast od mrlja ranije vlOdavine.

Ja znači ne mogu halaliti jedino što nikoga ne otpuštaju. Zaposlite kćerke. I sinove zaposlite. I nevjeste i zetove. I braću, bolan, pa to su radili i raniji premijeri. Samo de malo koga i otpustite. I ono, malo popustite, što se mora praviti spektakl od stometara pločnika, u Mostaru, majke ti, tromjesečno raskopaju i zakrpe onu Franjevačku ulicu, ovo otkako su kolektore počeli reiskapat, tražit gdje ih je Austrougarska vlast zagubila ili šta ja znam, sakrila po Franjevačkoj. Zamisli da se svaki put naslikavaju i ceremonijal naprave, kad god dva centa asfalta puste ono gdje su komunisti stavljali po petnaest. Hoće bolan odmah izlizat taj sloj što su ga upravo met’li!

Nego… Pustite ljude da malo odahnu dušom. Eno ima onaj most iz Centra dva što iđe preko Neretve u Sjeverni studentski logor, zaboravili ga ljudi otvoriti zato što vi pred svake izbore tražite da vam se otvara nekakav glupi trotoar. Pa šta je vama?! Hoćete zapošljavanje – ne daj da kćerku zaposli. Hoćete autoceste – ne daj da gorivo poskupi. Hoćete liberalizaciju tržišta električnom energijom, ali nemoj da struja poskupi. Pa kako će pojeftinit ako ne poskupi. Šta je vama, majke vam, vi ne znate bil piškili il kakili. Šta ‘oćete vi?! Umr’t čo’ek dok se vi odlučite. ‘Oćete li mu onda bar halalit?