Novi sistem oporezivanja štetan i za priređivače i za BiH?

0
730

Ponovo aktuelna priča o Zakonu o igrama na sreću. Model o oprezivanju i uplata i dobitaka koji se nedavno našao u parlamentarnoj proceduri, mnogi se slažu, išao bi na štetu i priređivača i vlade. U BiH je ovo pitanje odavno postalo političko. Ali kako je ova oblast regulisana u zemljama Evropske unije?

Ermin Čehić je jedan od 13 privatnih priređivača igara na sreću u BiH. Trudi se, kaže, redovno plaćati porez državi, radnicima platu, penziono i zdravstveno osiguranje. Ni njemu, ni ostalim kolegama, ističe Čehić, nije u cilju da prekine ovakav trend ili pak u potpunosti otpusti radnike i zatvori firmu.

“U ovoj industriji postoji blizu pet i po hiljada uposlenika, na to dodajte i ljude od kojih iznajmljujemo prostore, blizu hiljadu i tristo ugovora na koje uredno plaćamo porez i ostala davanja. Od nas indirektno živi blizu 30 drugih djelatnosti, kao što su izrada namještaja, elektronika, kompjuteri i oprema, a potpuno smo uvezani u fiskalni sistem”, otkriva Ermin Čehić, privatni priređivač.

U prošloj godini u Federaciji BiH ostvareni javni prihodi su za 400 miliona maraka veći u odnosu na 2015. godinu. Od toga, najveći rast bilježe naknade za priređivanje igara na sreću, koje su u odnosu na isti period 2015. godine veće za 12,5 miliona KM.

No, to očigledno nije dovoljno. Predložen je novi sistem oporezivanja u oblasti igara na sreću. Ovakav sistem, kako je danas rečeno, ne bi doprinio povećanju prihoda, a uništio bi finansijsko poslovanje priređivača.

Izvor: N1

“Ovakav potez bi samo izvršio pritisak na legalne priređivače igara na sreću da napuste, a otvorio prostor ilegalnim i online priređivačima da uđu na tržište. U konačnici, i prihodi vlade koji su zasnovani na ovom oporezivanju bili bi manji”, tvrdi Nikos Roumnakis, predsjednik Evropske organizacije za regulaciju igara na sreću.

Međutim, priređivači smatraju da je vlada prilično tvrda na ušima kada je u pitanju i njihovo i mišljenje stručnjaka.

“Onda je sve to prešlo u političku sferu, generira određene konotacije u političkom dijelu, da li su određene opcije za jedno ili drugo, a u osnovi se radi o ekonomiji. Onda su tu interesne skupine koje bi napravile sistem da prisvoje sebi pare, a zatrli ovu industriju koja je legalna u svakom sistemu”, kaže Izudin Kešetović, finansijski stručnjak.

No, ne treba dozvoliti da i ovo pitanje ostane političko. Danas su se po evropskoj praksi mogla čuti dva prijeloga: prvi, da se oporezuju svi dobici, pa i oni ispod 100 KM; i drugi, da se oporezuje razlika između uplate i dobitka.